Zakazivanje

Iz porodične anamneze: srednje dete u porodici, ima mleđeg brata I stariju sestru.

U toku analize životnog skripta, klijent daje slikovit opis doživljaja sebe: ”Uvek sam bila nekako na smetnji. Kada smo se vozili u autu, ja sam sedela u sredini na zadnjem sedištu. Kako je auto skretao u krivinama, ja sam se naginjala na stranu, a brat i sestra su se bunili što se naginjem na njih“. Neverovatno slikovit opis u situaciji iz detinjstva iz kog se vidi da je uvek osećala kao da je nekome na smetnji, šta god uradila. Iz tog osećaja, razvila je ponašanje da se prilagođava drugima da ne bi bila kritikovana i odbačena, ali je pri tome potpuno zanemarila sebe i svoje potrebe. U toku detinjstva osoba je usvojila životni skript koji podrazumeva otpisivanje (diskauntovanje) kroz pasivno ponašanje preterane  adaptacije jer se ponaša onako kako veruje da drugi od nje očekuju.

U toku terapijskog procesa, dobila je dozvolu da bude važna, da otkrije i zadovolji svoje potrebe i da ih stavi na prvo mesto. Ubrzo nakon dobijenih dozvola, situacija na poslu se promenila u njenu korist, postala je mnogo otvorenija i direktnija sa kolegama. U emotivnim odnosima je odredila svoje potrebe i prioritete i izašla iz iscrpljujućeg odnosa u kom je do tada bila. Nakon toga je ostvarila emotivnu vezu u kojoj se osećala zadovoljno i ispunjeno.

S.M., 39 godina, pravnik po struci,  javlja se terapeutu zbog izraženog znojenja u određenim situacijama, straha od ulaska u gradski prevoz i nelagode koja se javlja kada je u grupi ljudi. Navodi da ima nelagodu kada se mimoiđe sa većim i jačim muškarcem od sebe na ulici i da ne voli da ide u teretanu.

U toku analize životnog skripta pojavljuje se podatak da je u toku odrastanja agresivnost smatrana za nepoželjnu osobinu od strane majke. Klijent je to doživeo kao ranu zabranu na doživljaj i ispoljavanje agresivnosti.

U toku terapijskog procesa, klijentu je data dozvola da doživi i ispolji agresiju koju u sebi oseća. Nakon kraćeg vremena, znojenje je prestalo, vožnja gradskim prevozom je postala interesantna, a u jednoj situaciji je samoinicijativno preuzeo da vodi sastanak u firmi.

I dalje od toga, promenio se odnos sa okolinom. Navodi da je okolina počela da ga doživljava drugačije, odlučnije i čvršće. Naravno, promene su bile najuočljivije u odnosu sa devojkom, koja je bila smirenija i zadovoljnija jer se osećala sigurnije pored muškarca koji sme da upotrebi svoju agresivnost ako je to potrebno.

N.S., 40 godina stara, javlja se terapeutu zbog ljubomore prema suprugu koja traje pet godina unazad,  svakodnevnih napada plača, ima strah da će suprug da je ostavi zbog druge žene, žali se na stalan bol u želucu od detinjstva. Navodi da se javljala psihijatru pre 10 godina zbog neraspoloženja, bezvoljnosti I grča u želucu, tada je uzimala antidepresive i anksiolitike. Sama ističe da zna da su njene sumnje neosnovane jer se suprug ponaša adekvatno, brine o njoj i deci, trudi se da što manje odsustvuje od kuće. Navodi da joj je žao što ga svakodnevno napada ali to je jače od nje. Takođe ističe da se u kući oseća kao sluga, da nema svoju slobodu već se oseća kao rob porodice i prijatelja.

Sa klijentkinjom je uređen test ličnosti, u rezultatu testa pokazala se depresivnost braka koji je u krizi.

Iz porodične anamneze: navodi da je otac počeo da konzumira alkohol kada je ona bila mala, zatim da tuče majku i da ih izbacuje iz kuće kada se napije.

U toku regresivne hipnoze dolazi se do situacije iz detinjstva u kojoj otac, koji upravlja automobilom, preti da će da probije zaštitnu ogradu i da ih surva u provaliju. Klijentkinja prepoznaje da je bol u želudcu tada osetila prvi put.

Nakon seanse navodi da je zaboravila tu situaciju i da se trudila da ne misli o detinjstvu. Navodi da je osećaj iz želuca nestao po prvi put od kada ona sebe pamti.

U analizi slučaja bol u želudcu možemo povezati sa strahom od smrti koji je nastao u trenutku kada je otac pretio da će ih sve pobiti. Takođe često izbacivanje iz kuće mala devojčica je povezala sa strahom od odbacivanja, što bi za tako malo dete značilo smrt. Taj osećaj vezan za odbacivanje od strane oca klijentkinja je nesvesno prenela na supruga i razvila strah od ostavljanja.

Nakon razrešavanja primarnog straha, nestao je i strah od napuštanja od strane supruga kao i bol u želucu.