Skriptne odluke

Životni skript se sastoji od niza skriptnih odluka koje smo doneli kao deca,a  pod uticajem skriptnih poruka o sebi, drugima i svetu. Većina skriptnih poruka potiče od naših roditelja.

Dete donosi skriptne odluke u skladu sa sopstvenim zapažanjem i razumevanjem onoga što se dešava oko njega. Ovo zapažanje je zasnovano na osećanjima i doživljaju realnosti. Način na koji dete razume dešavanja oko sebe može se mnogo razlikovati od načina na koji ga odrasli razumeju. Kada sluša šta mu roditelji govore, dete istovremeno tumači i neverbalne poruke koje se ogledaju u boji glasa, stavu tela ili mimici lica. Takođe treba imati na umu da je dete svesno da njegov opstanak zavisi od roditelja, pa neke poruke koje mu roditelj prenese bez razmišljanja, na njega mogu ostaviti snažan utisak i izazvati donošenje određene skriptne odluke.

Naročitu pažnju treba obratiti na određene patološke poruke koje roditelji upućuju deci, a koje mogu dovesti do problema u životu deteta ako poveruje u njih. Ove poruke se nazivaju zabrane i njih  upućuje roditeljevo ego stanje Dete, a proističu iz situacija bola i patnje koje je roditelj iskusio. Terapeuti Meri i Robert Gulding su napravili listu osnovnih deset zabrana koje su najčešće. U tu listu spadaju sledeće zabrane: Nemoj. Nemoj da postojiš. Ne budi blizak. Ne budi važan. Ne budi dete. Nemoj da odrasteš. Ne budi uspešan. Ne budi svog pola. Nemoj biti mentalno zdrav. Nemoj biti dobro. Ne pripadaj.

Nemoj dolazi od roditelja koji je uplašen i koji iz straha ne da svom detetu da radi obične stvari: da vozi bicikl, da ide samo u park, da se sanka…Takvo dete može kasnije u životu imati problem sa donošenjem odluka jer stiče utisak da ništa što ono radi nije odovoljno dobro i sigurno. Odluke koje dete može da donese su: “Ne mogu sam da donosim odluke”; “Svet je opasno mesto”.

Nemoj da postojiš je najkobnija od svih odluka  i na nju se posebno obraća pažnja u toku psihoterapijskog procesa. Roditelj ili druga osoba koja na bilo koji način ponavlja izjavu kako bi mu život bio lakši ili bolji kada ne bi imao dete ili na neverbalan način daje detetu do znanja da je suvišno i da mu je teret, može dovesti do toga da dete donese ovu odluku. Odluke koje dete može da donese su: “Umreću pa ćete me onda voleti”; “Vratiću  ti pa  makar me to ubilo”.

Ne budi blizak je zabrana  koju dobija dete koje raste sa roditeljima koji nisu bliski i u sredini gde se bliskost ne podržava ili čak negativno ocenjuje. U kasnijem životu ova deca mogu imati probleme u emotivnim vezama zbog straha od bliskosti ili će nastojati da imaju veze sa osobama sa kojima ne osećaju emotivnu bliskost. Odluke koje dete može da donese su: “Nikada više nikome neću ponovo verovati”; “Nikada više ni sa kim neću biti blizak.”

Ne budi važan je zabrana koja nastaje u porodicama gde deca ne treba da skreću previše pažnje na sebe i gde se detetove potrebe ne stavljaju na prvo mesto. U kasnijem životu ova deca mogu da imaju problem da se pobrinu za svoje potrebe i često stavljaju potrebe drugih pre svojih. Odluke koje dete može da donese su: ” Svi drugi su važniji od mene”; “Nikada neću biti dovoljno važan”.

Ne budi dete je zabrana koju upućuje roditelj koji očekuje od svog deteta da se ponaša kao da je starije i ne daje mu vremena da bude dete. Kasnije u životu ove osobe mogu biti preozbiljne pa čak i depresivne jer ne umeju da se zabavljaju i da ispune sebi želje. Moguće odluke su: “Uvek ću se o njima brinuti”; “Nikada se neću zabavljati”.

Nemoj da odrasteš je zabrana koju upućuje roditelj koji ne želi da se dete osamostali pa samim tim da ga napusti. Kasnije u životu ove osobe mogu imati problem da se osamostale, da se zaposle, da osnuju porodicu. Jednom rečju, osećaju nelagodu kada treba da preuzmu na sebe uloge odrasle osobe. Ova odluka se najbolje može videti u telesnom stavu, pokretima, boji glasa kao i ponašanju.

Ne budi uspešan se upućuje detetu kada su roditelji ravnodušni na njegove uspehe ili su čak iz nekog razloga dete kritikuje kada uspe u nečemu. Kasnije u životu ove osobe i pored napora koji ulažu da bi uspeli, na kraju se ipak nešto izjalovi i uspeh izostane. Moguće odluke su: “Ja sam glup”; “Nikada ništa neću uraditi kako treba”; “Bez obzira koliko sam dobar treba da sam bolji i zato se osećam loše”.

Ne budi svog pola je poruka koju upućuju roditelji koji su želeli ili očekivali dete suprotnog pola. Kasnije u životu ove osobe se osećaju nelagodno u svojoj koži i mogu da se oblače i ponašaju kao da su suprotnog pola. Moguće odluke su:”Pokazaću im da sam jednako dobar kao bilo koji dečak/devojčica”; “Pretvaraću se da sam dečak/devojčiica”.

Nemoj biti mentalno zdrav i Nemoj biti dobro zabrane nastaju kada roditelji brinu o deci samo kada su bolesna i kada im nije dobro. Takođe, čudno ponašanje nastaje često iz porodičnog okruženja, gde dete ima primer osobe koja čudnim ponašanjem dobija pažnju okoline, te se samim tim to ponašanje podržava. Takva osoba kasnije u životu može da koristi taj obrazac kad god se nađe u kriznoj situaciji.

Ne pripadaj je zabrana koja nastaje kada se roditelji ponašaju kao da ne pripadaju sredini u kojoj žive ili svojoj široj porodici, pa i dete usvoji obrazac da nije dobro pripadati. Kasnije u životu ove osobe mogu da se osećaju kao stranci u firmi u kojoj rade, u društvu ili porodici.

Da bi zabrane uticale na razvoj deteta, ono mora da ih prihvati. Dete ima mogućnost da zabranu prihvati ili odbaci. Takođe mnoge zabrane nisu nikada ni bile upućene, već dete mašta i pogrešno tumači te tako sebi upućuje zabrane. Ako se desi da izgubi roditelja za koga je bilo vezano, dete može da donese odluku da nikada više ne bude blisko da bi izbeglo bol koji je osetilo.

Na osnovu zabrana dete može da donese različite odluke. Dete može da ne poveruje u zabranu i da je odbaci jer misli da osoba koja daje zabranu nije dovoljno kompetentna ili ga ne voli dovoljno.Takođe može da donese odluku da dokaže da ta zabrana nije adekvatna i da se dodatno trudi da postigne ono što želi.