Granični poremećaj ličnosti – borderline

Zamilsite kako se oseća petogodišnjak koga je majka izgubila u gužvi na ulici, dok gleda okolo i pokušava panično da je pronađe, a stranci zlokobno bulje u njega. Tako se osoba sa graničnim poremećajem ličnosti oseća veći deo vremena. Usamljeno i teskobno.

Definicije

Granični poremećaj ličnosti je poremećaj mentalnog zdravlja koji utiče na način na koji se osoba oseća i na koji procenjuje sebe i druge, uzokujući probleme u svakodnevnom funkcionisanju. To uključuje obrazac nestabilnih intenzivnih odnose sa drugima, iskrivljenu sliku o sebi, ispoljavanje jakih emocija i impulsivnosti. Osobe sa ovim poremećajem imaju jak strah od napuštanja i teško podnose da budu sami. Ipak, neadekvatan bes, impulsivnost i česte promene raspoloženja mogu oterati druge od njih iako žele da imaju dugu i stabilnu vezu. Ovaj poremećaj obično počinje u ranom odraslom dobu. Naziv “granični” je nastao jer je ovaj poremećaj svrstan na granici između neurotskih i psihotičnih poremećaja. Osnovno ispoljavanje ovog poremećaja je emotivna nestabilnost, koja vodi ka stresu i drugim problemima. Ako imate granični poremećaj ličnosti. nemojte se obeshrabriti. Mnogi ljudi sa graničnim poremećajem budu bolje uz lečenje i mogu da žive srećno i mirno.

Granični poremećaj ličnosti utiče na to kako se osoba oseća, kakve odnose ima sa drugima i kako se ponaša. Osoba sa ovim poremećajem često je nesigurna ko je ona u stvari. To znači da se slika samog sebe ili osećaj sebe često i naglo menja. Može videti sebe kao zlog ili lošeg, a ponekad se može osećati kao da uopšte ne postoji. Promenljiva slika samog sebe često vodi do stalne promene posla, prijatelja, ciljeva i vrednosti. Intimne veze su često haotične. Osoba doživljava odnos kao smenjivanje ljubavi i mržnje. Može idealizovati partnera u jednom trenutku a potom naglo i dramatično ga zamrzeti zbog nekih njegovih grešaka ili sitnog nesporazuma. Ove osobe računaju da će dobiti od drugih ono što im je potrebno, kao što je osećaj samopoštovanja, potvrda i osećaj identiteta. Oni traže osobu čija će večna ljubav i saosećanje popuniti crnu prazninu u njima i ukloniti njihov očaj. Za osobu sa graničnim poremećajem ličnosti, gubitak odnosa može biti kao da se suočavaju sa smrću. U vezi, ove osobe stalno traže znakove da ih partner ne voli i da će ih ostaviti. Ako se to potvrdi, mogu da se razbesne, optužuju, plaču, planiraju osvetu, povrede se, prevare partnera ili urade nešto slično. Glavna ironija ovog poremećaja je što ove osobe očajnički žele bliskost i intimnost, ali ponašanje kojim to pokušavaju da dobiju najčešće odbija ljude.

Simptomi

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti uključuju:

• Impulsivno i rizično ponašanje, kao što su nebezbedna vožnja, seksualni odnosi bez zaštite, kockanje ili upotreba ilegalnih droga
• Jake emocije koje se često smenjuju
• Intenzivne ali kratke epizode anksioznosti ili depresije
• Neadekvatan bes koji ponekad eskalira u fizički obračun
• Teško kontrolisanje emocija i impulsa
• Suicidalno ponašanje
• Strah da se bude sam

Kada potražiti pomoć

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti se često osećaju neshvaćeno, usamljeno, prazno i beznadežno. Karakteristično je da su puni mržnje prema sebi i samoprezira. Mogu biti potpuno svesni da je njihovo ponašanje autodestruktivno, ali su nemoćni da ga promene. Loša kontrola impulsa može dovesti do problema sa kockom, vožnjom ili zakonom.
Ako primećujete kod sebe nešto od gore navedenog, razgovarajte sa psihijatrom ili psihoterapeutom. Pravi tretman vam može pomoći da se osećate bolje i da vodite stabilniji, ispunjeniji život.
Ako primećujete nešto od gore navedenog kod osobe iz vaše okoline, posavetujte ga da poseti psihijatra ili psihoterapeuta. Ali imajte na umu da ne možete nikoga naterati da traži pomoć. Ako vama odnos sa njim pada teško, bilo bi korisno da vi sami posetite psihoterapeuta.
Ličnost se formira pod uticajem naslednih faktora i faktora okoline, odnosno iskustava iz detinjstva. Neki faktori u toku razvoja ličnosti mogu povećati rizik za nastanak graničnog poremećaja ličnosti. Oni uključuju:
Naslednu predispoziciju – rizik se povećava ako osoba iz bliže porodice ima poremećaj: otac, majka, brat ili sestra
Zlostavljanje deteta – mnoge osobe sa ovim poremećajem su bile fizički ili seksualno zlostavljane u detinjstvu
Odbacivanje – neke osobe sa ovim poremećajem su bile zanemarivane, odbacivane i napuštene kao deca.
Takođe, granični poremećaj ličnosti se češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca.
Granični poremećaj ličnosti može negativno da utiče na više životnih oblasti osobe. Ljubavne veze, posao, obrazovanje, društvene aktivnosti i slika o sebi mogu biti pod negativnim uticajem. Uobičajeno je za ove osobe da češće gube posao i da iza sebe imaju više brakova. Samopovređivanje, kao što su sečenje kože ili nanošenje opekotina sebi, mogu dovesti do čestih hopsitalizacija. Stopa samoubistva kod osoba sa ovim poremećajem je visoka.

Udruženi poremećaji

Uz granični poremećaj ličnosti, osoba može imati još neko psihijatrijsko oboljenje, najčešće su to:

• Depresija
• Zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci
• Anksiozni poremećaji
• Poremećaji ishrane
• Bipolarni poremećaj raspoloženja
• Posttraumatski stresni poremećaj

Komplikacije

Osoba sa graničnim poremećajim ličnosti može imati poteškoća i u drugim oblastima:

• Česte promene posla ili gubljenje posla
• Odustajanje od fakulteta ili daljeg obrazovanja
• Problemi sa zakonom kao što je zatvorska kazna
• Konflikti odnosi, stres u braku ili razvod
• Samopovređivanje sečenjem ili opekotine i česta bolnička lečenja
• Zlostavljanje u odnosima
• Češće neplanirane trudnoće, seksualno prenosive bolesti, saobraćajni udesi i tuče zbog impulsivnog i rizičnog ponašanja
• Pokušaji samoubistva

Lečenje

Granični poremećaj se leči psihoterapijom, mada se mogu uključiti i lekovi ako se ukaže potreba. Psihoterapijom osoba može steći veštine kojima će prevazići svoje probleme. Ciljevi psihoterapije su da pomogne osobi u sledećem:

• Da se usredsredi na svoje postojeće kapacitete
• Nauči da se nosi sa neprijatnim emocijama
• Nauči da kontroliše svoju impulsivnost tako što će posmatrati svoje emocije, a ne nužno postupati po njima
• Raditi na odnosima sa drugima tako što će biti svesna svojih i tuđih emocija
• Naučiti više o svom poremećaju.