Depresija

Koliko često čujemo ljude oko sebe kako se žale da su u depresiji? Pa čak i mi sami ponekad kažemo isto. Šta je u stvari depresija i kada je situacija stvarno ozbiljna da nam je potrebna stručnu pomoć?

Definicija

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se ispoljava tužnim raspoloženjem, gubitkom interesovanja i zadovoljstva, smanjenom energijom, što dovodi do povećane zamorljivosti i umanjene aktivnosti. Čest je upadljiv zamor nakon i najmanjeg napora. Depresija je više od uobičajenog neraspoloženja i osoba ne može prosto da se otrgne ili da odluči da neće više da se oseća tako. Takođe je važno da osobe u svojoj okolini ne osuđujemo ili optužujemo što se tako osećaju. To nije njihov izbor i potrebna im je stručna pomoć.

Simptomi

Iako se depresija najčešće javlja jednom u toku života, neki ljudi mogu imati ponovljene epizode depresije. U toku tih epizoda simptomi koji se javljaju skoro svaki dan su:

• Osećanje tuge, plačljivost, praznina i beznađe
• Nastupi besa, ljutnje i razdražljivost čak i za sitnice
• Gubitak interesovanja i zadovoljstva u svim uobičajenim aktivnostima kao što su seks, hobiji ili sport
• Poremećaj spavanja u vidu nemogućnosti uspavljivanja, buđenja u toku noći, ranog jutarnjeg buđenja ili previše spavanja
• Umor i gubitak energije tako da i najmanji posao zahteva dodatni napor
• Gubitak apetita i pad težine , mada kod nekih može da se ispolji i kao prejedanje i dobijanje na težini
• Oštećena koncentracija i pažnja, otežano donošenje odluka i zaboravljanje
• Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
• Osećanje krivice i bezvrednosti, prebiranje po prošlosti i traženje grešaka i neuspeha
• Sumoran i pesimističan pogled na budućnost
• Ideje o smrti, samopovređivanju ili samoubistvu

Za većinu osoba koje pate od depresije, ovi simptomi su razlog otežanog funkcionisanja na dnevnoj bazi, u porodici, na poslu, u školi i u društvu. Osobe kod kojih su simptomi blaže izreženi mogu se osećati očajno ili tužno a da nisu ni svesni uzroka.

Simptomi depresije kod dece i tinejdžera

Simtomi kod ove grupe su slični kao i kod odraslih ali postoje i određene razlike:

• Kod mlađe dece simptomi depresije mogu uključiti tugu, razdražljivost, preteranu vezanost za roditelje, ispoljavanje brige, odbijanje pohađanja škole ili neuhranjenost
• Kod tinejdžera simptomi mogu uključiti tugu, razdražljivost, uverenje da su negativni i bezvredni, bes, loš uspeh u školi ili neredovno pohađanje, osećaj neshvaćenosti i preteranu osetljivost, korišćenje droge ili alkohola, prejedanje ili previše spavanja, samopovređivanje, gubitak interesovanja u normalnim aktivnostima kao i izbegavanje druženja sa okolinom i vršnjacima.

Simptomi depresije kod starije populacije

Depresija nije normalan deo starenja i to ne treba uzeti zdravo za gotovo. Na žalost, depresija često prolazi nedijagnostikovana i nelečena kod starijih osoba jer oni često nerado traže pomoć. Simptomi mogu biti drugačiji ili manje očigledni:

• Teškoće sa pamćenjem i promene ličnosti
• Telesni bol i neprijatnost
• Umor, gubitak apetita, problemi sa spavanjem, bolovi u toku seksualnog odnosa ili gubitak interesa za seks koji nisu uzrokovani nekim drugim zdravstvenim stanjem ili uzimanjem lekova, češće ostajanje kod kuće umesto druženja i raznih aktivnosti, razmišljanje o samoubistvu, naročito kod starijih muškaraca.

Kada potražiti pomoć?

Ako se osoba duže od dve nedelje oseća tužno, bezvoljno i ima jedan ili više simptoma navedenih u ovom tekstu, savetuje se da što pre potraži stručnu pomoć. Deresija se uspešno leči pomoću lekova i psihoterapije, pojedinačno ili u kombinaciji.

Ako Vi ili Vama bliska osoba iznosi pretnje ili želje da naškodi sebi na bilo koji način ili sebi oduzme život, potrebno je hitno i bez odlaganja javiti se u dežurnu psihjatrijsku službu.

Uzroci

Nisu poznato šta tačno uzrokuje depresiju, ali se može navesti više faktora koji učestvuju u njenom nastanku.

• Biološke razlike – utvrđene su fizičke promene na mozgu osoba koje pate od depresije. Značaj ovih promena još uvek nije jasan, ali bi mogle ukazati na neke uzroke.
• Hemija u mozgu – neurotransmoteri su hemjske supastance u mozgu koje najverovatnije igraju ulogu u nastanku depresije. Nedavno istraživanje je pokazalo da promene u funkciji i efektu neurotransmitera na stabilnost raspoloženja mogu imati značajnu ulogu na razvoj i tretman depresije.
• Hormoni – promene u nivou hormona u telu takođe mogu uticati na pojavu depresije. Promene u nivou hormona u toku trudnoće ili posle porođaja može da uzrokuje postporođajnu depresiju, kao i promena nivoa hormona u menopauzi. Takođe poremećaj rada štitne žlezde može biti okidać za razvoj depresije, kao i mnogi drugi zdravstveni problemi.
• Nasleđene osobine – depresija je češća kod osoba koje imaju u porodici obolele od ovog poremećaja.

Faktori rizika

Depresija se najčešće prvi put javlja u tinejdžerskom dobu i u ranom odraslom u dvadesetim i tridesetim godinama. Depresija se češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca ali to može biti i zato što žene češće traže pomoć. Faktori rizika koji utiču na razvoj ili početak depresije mogu biti:

• Neke crte ličnosti kao što su nisko samopoštovanje, zavisnost od drugih, pesimizam i samokritičnost
• Traumatski ili stresni događaji kao što su fizičko ili seksualno nasilje, smrt ili gubitak voljene osobe, kompikovan odnos ili finansijski problemi
• Trauma iz dečijeg doba ili depresija koja je počela u ovom dobu. Faktor rizika za depresiju je gubitak roditelja pre 11. godine života
• Krvni srodnici sa dijagnozom depresije, bipolarnog poremaćaja, alkoholozma ili samoubostva
• Poremećaj ishrane, anksiozni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj
• Zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci
• Ozbiljne ili hronične bolesti uključujući rak, moždani udar, sindrom hroničnog bola ili srčane bolesti.

Komplikacije

Depresija je ozbiljan poremećaj koji može da ima ozbiljne posledice po pojedinca i porodicu. Često se pogoršava ako se ne leči na vreme. Nelečena depresija može dovesti do emotivnih, životnih i zdravstvenih problema koji utiču na celokupan život.

Neke od komplikacija povezanih sa depresijom uključuju:

• Višak kilograma ili gojaznost što može dovesti do srčanih oboljenja i dijabetesa
• Zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci
• Anksiozni i panični poremećaj, socijalna fobija
• Problemi u odnosima i u prodici kao i problemi u školi ili na radnom mestu
• Izolacija od ljudi
• Razmišljanja o samoubustvu, pokušaj samoubistva ili samoubistvo

Lečenje

Depresija se može tretirati lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom oba metoda. Za blaže do umerene forme depresije, psihoterapija može biti dobar izbor. Za ozbiljnije forme depresije, samo psihoterapija može biti nedovoljna. Kombinacija lekova i psihoterapije je najčešće najefektniji metod za lečenje težih formi depresije. Ako se kombinovani tretman primeni najmanje dve godine, velika je verovatnoća da se depresija neće ponovo javiti.
Postoji veliki broj lekova koji se koristi za lečenje depresije. Ovi lekovi se zovu antidepresivi. Oni deluju na hemijske supstance u mozgu nazvane neurotransmiteri, posebno serotonin i noradrenalin, dok drugi deluju na neurotransmiter po imenu dopamin. Naučnici su otkrili da su ove supstance utiču na raspoloženje. Poboljšanje se može primetiti već u prvoj nedelji uzimanja lekova, ali puno dejstvo dostižu za 8-12 nedelja. Mogu se pojaviti neželjeni efekti, ali se oni ublažavaju nakon nekoliko nedelja.

Depresija u svetlu transakcione analize

Sa stanovišta transakcione analize, depresija nastaje kada ego stanje Dete postane nefunkcionalno. Ego stanje Dete sadrži u sebi sve impulse koji prirodno pripadaju detetu…dete je kreativno, avanturista, sponatno, radoznalo, emotivno. Dete voli da se smeje, zabavlja i uživa u jednostavnim stvarima u životu. U ovom ego stanju se nalaze naša osećanja, želje i potrebe. Ove osobe takođe imaju depresivnu životnu poziciju koja glasi “Ja nisam OK, ti si OK”, što znači da se osećaju slabijim od drugih. To ih dovodi do povlačenja i depresivnih iskustava, a u najgorem slučaju i samoubistva. Ljudi sa ovom pozicijom osećaju “Moj život nije mnogo vredan”. U skladu sa ovim, osoba verovatno ima gubitnički životni skript, dakle duboko uverenje da ona ne može da uspe, iako toga najčešće nije svesna.

Terapijski pristup u transakcionoj psihoterapiji podrazumeva rad na ego stanju Dete, depresivnoj životnoj poziciji i životnom skriptu. Kada se desi promena na nivou ego stanja Dete i ono ponovo postane funkcionalno, prestaje da postoji osećanje tuge i bezvoljnosti. Osoba ponovo pronalazi smisao i lepotu života u sebi i oko sebe.

Depresija je bolest koja se uspešno tretira psihoterapijskom ili kombinovanom – psihoterapijskom i medikamentnom metodom. Važno je razumeti da se tegobe lakše otklanjaju kada se osoba javi u početnom stadijumu.

Saveti za one koji pate od depresije

• Odredite tempo koji vama odgovara. Nemojte očekivati da možete da uradite ono što vam inače polazi za rukom. Napravite plan obaveza koji možete da ostvarite.
• Ne verujte negativnim mislima koje imate, a koje se odnose na krivicu i neuspeh. Ovakvo razmišljanje je deo depresije. Ono će nestati kada se depresija povuče.
• Bavite se aktivnostima od kojih se osećate dobro i u kojim osećate da ste nešto postigli.
• Izbegavajte da donosite velike životne odluke dok ste neraspoloženi. Ako ih morate doneti, pitajte nekoga kome verujete da vam pomogne.
• Izbegavajte da konzumirate alkohol i droge jer pogoršavaju depresiju. Mogu dovesti do opasnih neželjenih efekata ako ih koristite istovremeno sa lekovima za depresiju.
• Fizička aktivnost dovodi do hemijske reakcije u organizmu koja popravlja raspoloženje. Vežbanje 4-6 puta nedeljno po najmanje 30 minuta je jako korisno. Ali i manja aktivnost može biti od pomoći.
• Pokušajte da se ne obeshrabrite. Treba da prođe neko vreme dok se depresija sasvim ne povuče.

Razlozi da tražite stručnu pomoć za depresiju:

Rani tretman pomaže da se depresija ne pogorša ili ne potraje duže vremena.

Misli o samoubistvu su uobičajene kod ljudi sa depresijom. Rizik od samoubistva je veći ako ne potražite stručnu pomoć. Kada se depresija uspešno leči, misli o samoubistvu će nestati.

Tretman vam može pomoći da se vratite u “normalu” i uživate u životu.

Tretman može sprečiti da se depresija pojavi ponovo.